Vrati se dok nije kasno
Hladno maglovito jutro, na ulici nema nikoga. Samo ti, u sportskoj opremi. Udobni đon patika dodiruje pješačku stazu dok lagano trčiš u ritmu muzike. Svakim korakom izgleda kao da letiš iznad površine i kao da se uopšte ne umaraš. Hladno je jutro, a ti si u sportskoj dukserici i čini mi se da se smrzavaš. Ali nastavljaš trčati, sada već ubrzano, kao da te neko prati, kao da si u opasnosti. Često se osvrćeš iza sebe i ništa ne vidiš, ali nastavljaš bježati.
Već se i umaraš, vidim. Vidim kako su ti kosa i lice mokri od te trke koja se odvija samo u tvojim mislima. Postaje mi smiješno, a u istom trenutku se i brinem. Toliko brzo trčiš da više ni ne paziš kuda gaziš, često skrećeš s puta iako si sam, iako ti niko ne smeta. Usklađeni koraci su postali samo rezultat tvoje sreće. U svakom trenutku očekuješ da ćeš pasti. Izgleda mi kao da ne kontrolišeš vlastite noge.
Čudno je gledati te u tom stanju i ne razumijem šta se dešava. Vidim da ti je najbitnije nastaviti trčati naprijed i nikako se ne vratiti nazad, iako trčiš prema najgušćoj magli. Pokušavam te dozvati da ti kažem da je iza sunčano, da će ti goditi sunčeve zrake koje bi te malo ugrijale. Prehladit ćeš se, zapuhao je i vjetar.
Hladno ti je, treseš se i od straha i od hladnoće. Pa sačekaj, zaustavi se. Tim putem se nigdje ne stiže. Zar bježiš od svoje prošlosti, zar te ona prati u stopu pa da moraš toliko brzo trčati? Vidiš li da taj put nema nikakvog cilja? Stani, bar razmisli o tome. Vidiš li koliko je to glupo i koliko je besmisleno da trčim za tobom? Znaš da ne volim trčati, da se brzo umorim. Hladno je i meni i ne mogu pratiti tvoj tempo. Prebrz si, a ja te pokušavam stići.
Vrati se, ljepše je ovamo. Ne znači da je budućnost ako ideš pravo. Daj stani da razgovaramo. Tvoja opsjednutost prošlošću te vodi ka magli iako to ne vidiš. Očito je gušća ona magla u tvojim mislima jer ti ne dozvoljava da vidiš ovu pravu. Izgubit ćeš se. Zar ne vidiš da na taj način ideš samo još dalje u prošlo vrijeme? Vrati se… dok nije prekasno.
Ja ne mogu više. Bojim se guste magle, čak te ni ne vidim više jer si predaleko otišao. Umorila sam se pokušavajući ti objasniti da to nije pravi put. Čekat ću te na sunčanoj strani sadašnjosti. Nadam se da ćeš vidjeti da te prošlost vodi ka tami i magli, da se ne trebaš družiti s njom. Sadašnjost je ljepša, ali to je ipak tvoj izbor.
FOTO: pixabay.com
