Aja Muslić: Fudbal ni(JE) za žene!
U našoj zemlji svakodnevno se susrećemo s mnogim sterotipima, okruženi ljudima zatvorenog uma koji ne žele gledati izvan okvira. Jedan od steriotipa je upravo taj da fudbal nije za žene, te da nikada u njemu ne mogu biti dovoljno dobre kao muškarci. Taj stav da fudbal kao sport ne odgovara ženskim sposobnostima svakodnevnom se negira uspjesima koje žene postižu u njemu. Iako ženski fudbal postaje sve popularniji i dalje se o njemu ne priča dovoljno. U Bosni i Hercegovini je registrovano 12 klubova od kojih je većina neaktivna zbog nedostatka sredstava. Svoju priču s nama je podijelila mlada fudbalerka Aja Muslić.
„U početku su svi mislili da je moja ljubav prema fudbalu samo prolazna i da ću vrlo brzo promijeniti mišljenje. Dido me naučio svim pravilima i ponašanju na terenu. Nakon određenog vremena porodica je počela da shvata ozbiljno tu moju ljubav prema fudbalu. Dosta članova porodice je bilo protiv toga da se ja bavim fudbalom, ali moja mama je činila sve da ja uspijem u ovome i ispunim svoj dan, vodila me na treninge, ona je bila jedina koja je bila uz mene uvijek i koja je predložila treniranje u muškom fudbalskom klubu.” – u razgovoru sa nama otkrila je Aja.
Aja kaže da je nije zanimalo što su tu dječaci, te da joj je biti na fudbalskom terenu bilo jedino bitno. Tu je, kako kaže, provela 2 godine i stalno bi je sputavali govoreći da ne može imati jak šut kao oni ili da ne zna sve tehnike, ili čak da ne zna ni trčati.
„Ja sam na sve to odgovarala svojim trudom i svaki put bi ih sve ostavila bez teksta kada bi vidjeli ko sam zapravo ja. Ali to nije dugo trajalo jer ni jednu utakmicu nisam mogla igrati zbog toga sto sam žensko.“– dodala je Aja
Zatim, 2016. godine počinje trenirati u ženskom nogomentom klubu „Čelik“ i tu pravi svoje prve ozbiljne korake u fudbalu. Aja je, zbog godina, tada trenirala sa mlađom kategorijom, a posljednju godinu u starijoj grupi djevojaka. Sada se Aja, fudbalom bavi dosta ozbiljnije, te ima veću podršku. Najveća podrška bi zasigurno bila njena mama i dido jer bez njega ne bi bila ovo što je danas. Podrška prijatelja je jako bitna jer oni su osobe sa kojima dijeliš dobro i zlo i sa kojima provodiš najviše vremena. Aja ističe kako ima divne prijatelje koji je podržavaju u svemu pa i u fudbalu, ali najveća podrška je prijateljica Lanna jer kako kaže, čak i kada bi doživjela poraz, bila je tu.
“Dosta ljudi, žene sputava u raznim profesijama.Tako da je to u sportu dosta prisutno što je sasvim pogrešno. Muškarci smatraju da žene nisu toliko jake da izdrže neke povrede ili neka odricanja, misle da možemo samo da se bavimo odbojkom ili eventualno tenisom. Ja se s tim ne slažem i mislim da su djevojke mnogo bolje od dječaka u dosta sportova,a mogle bi biti i u fudbalu kada bi se malo više pažnje posvetilo nama.“
„Svim sportistima želim da poručim da ne odustaju od svojih snova i ciljeva koje su sebi postavili, da se bore za ono sto žele u životu bez obzira na prepreke koje imaju. Svako treba da radi ono što voli i slijediti svoje srce,ali prije svega trebate čvrsto vjerovati u sebe i ne obazirati se na to šta vam drugi govore.“– za kraj je poručila Aja.
Tekst napisala: Ilma Agičević
