Da li ste pasivno-agresivni?
Written by radiodjeca on 15/05/2016
Srž prikrivene sabotaže i emotivnog protesta čini pasivna agresivnost. Pasivna agresivnost gotovo da je“ talenat“, sposobnost da se prebaci ljutnja na druge, tako da sama osoba nikada nije otvoreno ljuta i agresivna, ali čini, svojim ponašanjem, da se okolina oseća iritirano i napadnuto. Njenu osnovu čini osujećenje, gnjev i zavisnost.
Pričati jedno – raditi drugo
Pasivno-agresivno ponašanje je vid mazohizma koji se odražava u ličnom neuspjehu, odugovlačenju i autodestruktivnom ponašanju koje utiče negativno na samu osobu, ali i na njenu okolinu.
Stalni negativni i pasivni otpori kod osobe manifestuju se:
- pasivnim odbijanjem rutinskih zadataka, kako društvenih tako i poslovnih,
- čestim žalbama kako ga drugi ne cijene i ne razumiju,
- konfliktnim, svađalačkim ponašanjem,
- ekscesnim kritikovanjem i omalovažavanjem autoriteta,
- ispoljavanjem zavisti i ozlojeđenosti prema onima koje vidi kao uspešnije i sretnije,
- preuveličane i neprestane žalbe na vlastitu nesreću,
- oscilacije neprijateljskog prkosa i kajanja;
Osim navedenih karakteristika ponašanja, pasivno-agresivne ličnosti najčešće okrivljuju i osuđuju one od kojih najviše zavise, ali pri tome odbijaju da se te zavisnosti i oslobode.
Kada govore o vlastitim potrebama i željama nisu direktni, ne postavljaju precizna pitanja u vezi toga šta se od njih očekuje i postaju anksiozni kada su primorani da uspiju ili kada se njihova uobičajena odbrana okretanja agresije prema sebi samima ukloni.
Načini ispoljavanja pasivne agresivnosti:
Pasivna agresivnost ima brojne manifestacije kojima su mnogu skloni, ali se kod ovog tipa ličnosti javlja kao stalni obrazac ponašanja:
Zaboravljanje – Zaboravljanje važnih datuma, rođendana, godišnjica, kašnjenje na sastanke i sl. kao način izbjegavanja obaveza i prikrivene sabotaže.
Neodgovornost – Odgovornost za svoje postupke izbegavaju, uvek je neko u njihovoj okolini „kriv za ono što se događa i taj neko mora da snosi krivicu za svoja (ne)djela“.
Neizražavanje ljutnje – U komunikaciji deluju fino i ljubazno, što je samo površina i maska drugih osjećanja.
Strah od bliskosti – Povjerenja u ljude gotovo da nemaju, zbog čega teže da se ne vezuju 3f
Ne treba izgubiti iz vida da pasivno agresivne ličnosti ipak govore sve što misle, ali na drugačiji način. Indirektno se ljute, zavide, manipulišu, tako da svoju ljutnju maskiraju naizgled savršeno logičnim obrazloženjima i zaključcima. Vješto kod drugih izazivaju osećaj krivice i griže savesti. Međutim, iza prikrivene agresije koju ispoljavaju na specifične načine krije se i potreba za odobravanjem od drugih.
Važno je imati na umu i to da svi mogu pronaći situacije u kojima su bili pasivno agresivni; Nije svaka nespretna greška pasivno agresivni napad. Međutim, kod pasivno agresivnih ličnosti ova vrsta ponašanja je neizbježna, to je šablon koji govori o skrivenoj ljutnji i nemogućnosti izražavanja osjećanja na pravi način.
Pasivna agresivnost na poslu
Pasivno agresivne ličnosti su sklone da odlažu obaveze koje imaju i otežu sa radom, a uvek se čini da sve što rade, rade sporije nego što bi mogle. Paradoksalno je to što vjeruju da posao obavljaju mnogo bolje nego što drugi misle i često ostanu zatečeni povratnom informacijom koju dobiju od nadređenih.
Nezadovoljstvo na poslu ne iskazuju otvoreno, ali se od njih može očekivati da frustraciju pokažu manjkom koncetracije na sastancima, ignorisanjem drugih, protezanjem i sl. Skretanje pažnje na takvo ponašanje najčešće nema konstruktivnih efekata, ne priznaju svoje ponašanje kao destruktivno, brane se otpočinjanjem igre zbunjenog i iznenađenog učesnika. Na posao se stalno žale, nezadovoljni su i frustrirani većinu vremena.
Povratne informacije koje dobijaju od nadređenih, koje su često negativne, osjećaju kao nepravdu. Odbijaju priznanje svog udjela u sukobima koji nastaju na poslu, dok nadređenog najčešće pokušavaju da iskoriste kao paravan za opravdanja koja slijede. Karakteriše ih stav odbrane u kome naizgled prihvataju stavove i zaduženja koja dolaze od nadređenih a koja, prije ili kasnije, prate komentari kao što su: “Ja to već znam, ja sam to već rekao, ja sam to već probao…”.
Pasivna agresivnost predstavlja indirektnu agresiju kroz pasivnost i sabotažu, što je zapravo izražavanje fundamentalne agresije na prikriven način.
Slična ponašanja očekivana su kod djece i adolescenata dok uče da se suprotstave odraslima. Međutim kod odraslih osoba smatra se nezrelim mehanizmima odbrane.